Саобраћај и инфраструктура

Град Београд од јуна 2022. године ради на томе да смањи гужве у нашем граду, како би грађани лакше долазили до жељених локација, а инфраструктурни радови у центру  су највећи  у последњих неколико деценија.

Београд никада није био веће градилиште. Главни град ће доживети највеће инфраструктурне и саобраћајне промене у својој новијој историји, а највише реализованих пројеката ће остати иза ове Градске управе.

Саобраћајним уређењем језгра Београда, како је градоначелник Александар Шапић најавио крајем 2024. године, центар главног града постаје знатно проточнији.

У Улици Драгослава Јовановића, којој је окренут смер кретања возила је решен проблем застоја испред подземне гараже. Улица је постала једносмерна из практичних разлога, јер се на тој локацији стварао огроман колапс у саобраћају због уласка у гаражу Пионирски парк. Сада је лева трака за улазак у гаражу жуте боје ограничена, а десна за улазак у Драгослава Јовановића и даље служи за излазак у улицу Краља Милана. Улица је реконструисана, а уместо асфалтног тротоара, постављене су бетонске плоче.

Реконструкција Трга Николе Пашића завршена је у децембру 2024. године. Пројектом је обухваћено 8.156 м2 јавног простора. Изведени радови укључили су потпуну замену дотрајалог поплочања, модернизацију подземних инсталација, реконструкцију постојеће фонтане, као и уређење зелених површина уз садњу новог дрвећа и декоративног растиња. 

Завршени су радови на замени асфалтних слојева, као и новог поплочања на тротоарима у зони испред Народне скупштине и Пионирског парка, као и у улици Трг Николе Пашића. У улици Трг Николе Пашића постављене су жардињере са растињем, као и елементи за ограничавање површина. Поред тога, изграђен је и нови кружни ток који ће допринети већој безбедности свих учесника у саобраћају.

Урађена су и проширења аутобуских стајалишта.

Кружни ток на Тргу Николе Пашића изграђен је у августу 2025. године.

- Потпуно сам сигуран да ће та целина бити нова разгледница Београда јер ћемо коначно имати раскрсницу каква је са свим репрезентативним објектима око ње требала да буде направљена још пре више деценија, рекао је градоначелник Александар Шапић на конференцији за медије у Старом двору, 5. августа 2025. године.

Део плана за растерећење саобраћајница у центру града је био изградња кружног тока на Тргу републике који је завршен 31. августа 2025. године.

Саобраћајница је добила нову коловозну конструкцију, проширено је аутобуско стајалиште, асфалт је постављен свуда осим у зони самог кружног тока, који је поплочан каменом коцком. У средишту круга биће постављен Београдски сат, као ново обележје града који спаја традицију и савремену урбану естетику. Завршени су радови на постављању постамента. Такође, због визуелног и безбедносног унапређења, по ободу платоа Трга републике биће постављене жардињере са растињем. 

Завршени су радови на реконструкцији разделног острва на Теразијама у делу од Игуманове палате до Палате Албанија са постављем заштитне ограде.

Завршени су радови на кружном току Теразије- Призренска. Урађена је реконструкција коловоза, нова саобраћајна регулација и омогућено је кружно окретање са обе стране, што до сада није било дозвољено. Овим кружним током обезбеђена је боља проточност саобраћаја који наилази из правца Бранковог моста ка трговима.

Завршени су радови на санацији и реконструкцији саобраћајне инфраструктуре у зони Зеленог венца, једног од најфреквентнијих саобраћајних чворишта у Београду. Радови су обухватили комплетну замену коловозне конструкције, укључујући носећи и хабајући слој асфалта, ивичњаке, тротоаре и делове подземних инсталација. Изграђено је и проширење за аутобуско стајалиште уз плато у Бранковој улици које је у великој мери допринело функционисању како колског тако и аутобуског саобраћаја.

Радови на рушењу нелегалног објекта уз подземни пролаз на Зеленом венцу, код излаза на Призренску улицу, су завршени. У току је израда идејног решења за уређење новонасталог урбаног џепа, што ће допринети изгледу и функционалности простора.

Завршени су радови на реконструкцији Призренске улице, на потезу од Зеленог венца до Балканске улице. Предмет радова била је израда нове конструкције саобраћајнице и тротоара, као и израда паркинга за подужно паркирање са обе стране улице. 

Поред радова на реконструкцији Призренске улице, урађено је и уређење платоа преко пута Хотела „Москва“. Плато је поплочан гранитним плочама и ситном каменом коцком а затим опремљен урбаним мобилијаром, клупама од гранитног масива. Поред тога, постављене су и жардињере са зеленилом.

У складу са саобраћајним решењима Васина улица је од маја 2025. године отворена за сва возила у оба смера, а урађено је и такси стајалиште у овој улици, као и нова саобраћајна сигнализација. Сада се саобраћај одвија у оба смера, што свим возачима који долазе из правца улице Пјарона де Мондезира (некадашња Тадеуша Кошћушка) или Парискe улице омогућава директну везу до Трга републике.

На раскрсници Улице Васе Чарапића и Добрачине извршена је семафоризација раскрснице и постављен пешачки прелаз. Уз терминус јавног градског превоза код Академског парка реконструисано је такси стајалиште, као и окретница аутобуса на Студентском тргу. У Узун Мирковој улици, прекопута Етнографског музеја, формирана су подужна места за паркирање.

Захваљујући новом режиму саобраћаја у Васиној улици корисницима који долазе у центар града је омогућено директно повезивање преко Трга републике са улицама Доситејева, Добрачина, Кнегиње Љубице, Студентски трг, Узун Миркова, Краља Петра и Цара Уроша, као и бржи долазак у зону Калемегдана.

Завршетком радова у центру Београда, 31. августа 2025. године и Улица краља Милана је добила нови изглед санацијом коловоза.

У Узун Мирковој улици, завршено је проширење такси стајалишта и постављени су нови семафори.

Завршени су радови на реконструкцији постојећег такси стајалишта у Коларчевој улици.  

Косовска улица ће добити још једну додатну траку, чиме ће бити омогућено да ова улица буде „употребљива” и из супротног правца.

У плану је и уређење простора Безистан, који се налази у непосредној близини Трга Николе Пашића. 

Изграђен је нови кружни ток у Поп Лукиној улици, и завршени су радови у Карађорђевој улици.

У овом делу града створен је унутрашњи магистрални прстен који ће убрзати саобраћај и смањити гужве у центру града. Са Бранковог моста скреће се десно у Карађорђеву, док мали кружни ток у Поп Лукиној улици убрзава саобраћај. Проширена је Црногорска улица и на тај начин је омогућено скретање десно у Карађорђеву.

Карађорђева улица сада има четири траке, а план је да се направе четири траке и даље ка Дорћолу и да то буде једна трансферзала, која ће грађане са Бранковог моста до центра града довести брже него што је то сада случај када се иде Теразијским тунелом или Призренском улицом. 

Новикружни ток „Ушће”учинио је безбеднијим и функционалнијим саобраћај у овом делу Београда, а смањио је и потребно време возачима да стигну на жељено место.

Семафоризација на кружним токовима, једно је од нових саобраћајних решења. Почела је са кружним током код Бранковог моста и код тржног центра Ушће.

Семафори који свој рад обављају у време јутарњег и поподневног шпица врше своју функцију, сигнализација утиче на ефикаснији проток саобраћаја.

Радовима на проширењу Булевара Зорана Ђинђића, поред лакше вожње која је омогућена са по три траке у оба смера, овај део града добио је и нова паркинг-места.  

На крају Булевара Зорана Ђинђића изграђен је кружни ток, који повезује Улицу Владимира Поповића са овим булеваром.

Проширена је и Улица Николе Добровића, која уместо четири, сада има седам саобраћајних трака.

Завршени су радови на проширењу улице Тошин бунар, од Булевара Зорана Ђинђића до Париске комуне. Изграђене по две траке по смеру, нове траке за десно скретање ка Париске комуне и Студентској улици, као и проширење аутобуског стајалишта. Завршено је проширење Тошиног бунара од Железничког моста до ауто-пута (ка Лединама) са две на три траке. Уређени су и паркинг и тротоари.

У току су радови на изградњи кружног тока на раскрсници улица Студентске и Париске комуне, којим ће се побољшати безбедност и проточност саобраћаја, као и унапређена повезаност околних улица. Паралелно са тим, у току је и израда техничке документације за изградњу кружног тока на укрштању улица Отона Жупанчића и Париске комуне, чиме се наставља системско уређење саобраћајне инфраструктуре у овом делу града.

У току су радови на реконструкцији Студентске улице у Новом Београду. План је да саобраћајница буде проширена на две траке по смеру од Тошиног бунара до Марије Бурсаћ, са кружним током на прикључку за ауто-пут. У зони Тошиног бунара биће шест трака, а деоница од 11. априла до Партизанских авијација добиће три траке по смеру. Предвиђено је и измештање бициклистичке стазе и проширење аутобуских стајалишта.

Изграђена је нова саобраћајница у дужини од 200 метара (површине 1.400 м²), која повезује Студентску улицу са ауто-путем. Саобраћајница има две коловозне траке и обостране тротоаре ширине 2 и 3 метра, укупне површине 900 м². У оквиру радова изведена је и комплетна пратећа инфраструктура, чиме је значајно побољшана саобраћајна повезаност и приступ ауто-путу у овом делу града.

 - Велики број људи, нарочито оних који живе у Земуну, Земун Пољу, Алтини и Батајници, пролази управо туда и то је сада један од најфреквентнијих праваца за пролазак до ауто-пута „Милош велики“. Тренутно се ради проширење код Студентског града, који се наслањају на завршене радове у Булевару Зорана Ђинђића, рекао је градоначелник Александар Шапић, на КЗН у Старом двору, 28. октобра 2025. године.

Радови на подвожњаку у Булевару уметности поново су убрзани и очекује се да почетком пролећа 2026. године буде пуштен у саобраћај, што ће бити велико растерећење за Нови Београд, посебно за Улицу омладинских бригада.

У току је израда техничке документације за извођење радова на спајању Грчке и Сурчинске улице. Пројектом је предвиђена изградња саобраћајнице са по две траке по смеру, разделним острвом, обостраним тротоаром ширине од 2 до 5 метара са једносмерном бициклистичком стазом и зеленилом, а такође предвиђена је и изградња ниша за аутобуска стајалишта. Изградњом овог дела саобраћајнице ће се смањити гужве и олакшати функционисање саобраћаја у овом делу града.

По завршетку радова у Новом Београду, очекује се поновни повратак у центар града, где ће се радити на потезу од Балканске, преко Адмирала Гепрата до раскрснице са Кнеза Милоша, уз још по једну траку у Сарајевској и Улици кнеза Милоша, најавио је градоначелник Београда Александар Шапић, на конференцији за новинаре у Старом двору, 16. септембра 2025. године.

Завршени су радови на изградњи додатне саобраћајне траке у улици Теодора Драјзера, на деоници од Булевара кнеза Александра Карађорђевића до Булевара војводе Путника. Проширен је коловоз у дужини од 1.250 метара, унутар постојеће регулације, чиме је формирана нова саобраћајна површина ширине 10 метара.
Средња саобраћајна трака мењаће дозвољени смер кретања саобраћаја.

Средња трака мења смер у одређеним деловима дана. Од 6 до 14 часова две траке саобраћају у смеру ка Милошевом конаку, а од 14 до 6 часова у смеру ка КБЦ „Драгиша Мишовић”.

Уведене су три семафоризоване раскрснице и два семафоризована пешачка прелаза, како би се у околностима са садашње три саобраћајне траке омогућио неопходан ниво безбедности свих учесника у саобраћају.

У току радова на реконструкцији коловоза изведени су и радови на замени дотрајале водоводне мреже.

У току су радови на проширењу Булевара војводе Мишића, на деоници од Улице Теодора Драјзера до Моста на Ади, са досадашњих две на три траке, што ће, уз већ завршено проширење улице Теодора Драјзера, значајно унапредити проток саобраћаја и олакшати кретање возила у овом делу града.

Почели су радови на Булевару патријарха Павла, чијим завршетком се мења садашња саобраћајна слика у овом делу града. 

Градоначелник Београда Александар Шапић, на конференцији за новинаре, 28. октобра 2025. године је рекао да би завршетак прве фазе радова у Булевару патријарха Павла, требало да реши проблем неуралгичне саобраћајне тачке око Милошевог конака јер покрива две-три београдске општине.

Када буду завршени Булевар војводе Мишића и Булевар патријарха Павла чиниће нови функционални правац чије бенефите ће осећати грађани који са Новог Београда желе да стигну до општина са друге стране Саве и супротно.  

Један од великих инфраструктурних пројеката свакако су и потпуна реконструкција и проширење Вишњичке улице и улице Мије Ковачевића чиме је значајно растерећен саобраћај и олакшан свакодневни живот становника тог дела града.

Градоначелник Александар Шапић истакао да је овде први пут примењен пример рада који је подразумевао да се синхронизованим радом свих градских и републичких служби и у истом временском периоду заврши реконструкција уз што мање угрожавање свакодневног живота Београђана.

Још једно саобраћајно решење за убрзавање саобраћаја је и проширивање стајалишта за аутобусе.

Потез с Новог Београда, преко Бранковог моста ка Теразијском тунелу сада је  проходнији.

Пројекат проширивања аутобуских стајалишта континуирано се спроводи широм града.

Реконструкција решава најразличитије проблеме - како гужве у саобраћају због повећаног броја возила, тако и загађење, недостатак паркинга и дотрајале инсталације, а планови су окренути будућности и још ефикаснијим решењима ових питања. До сада је више од 500 улица реконструисано, чиме се значајано променила саобраћајна слика нашег града. 

Где год је то изводљиво, наставља се проширивање улица и булевара – „прокрвљује“ се саобраћај и праве аутономне траке за јавни превоз.

Изведена је реконструкција важних саобраћајница - Булевар Николе Тесле, Булевар Зорана Ђинђића, Булевар Деспота Стефана, Сарајевска, Вишњичка, Улица Теодора Драјзера, Главна улица у Земуну, Омладинских бригада, Максима Горког, а ово су само неке од бројних кључних саобраћајница у Београду, које су реконструисане и проширене у претходном периоду.

У Младеновцу су реконструисане битне саобраћајнице, улице Николе Пашића, Вука Караџића, Јанка Катића.

У Општини Обреновац су урађене улице, Тамнавска и Кнез Михаилова, реч је о радовима у вредности од 150 милиона динара.

У априлу 2024. градоначелник Александар Шапић је отворио новоизграђену Тамнавску улицу у Обреновцу. Завршена је С33 саобраћајница у центру града која повезује аутобуску станицу и Центар за социјални рад.

Поред тога што је изграђена саобраћајница Нова 47, која представља наставак Шангајске улице и новоизграђеног надвожњака у Батајници, радови су укључили и реконструкцију раскрснице и Улице пуковника Миленка Павловића у дужини од око 250 метара и додавање саобраћајне траке.

У фебруару 2025. године завршена је реконструкција три од планираних пет земунских улица: Београдска, Др Петра Марковића и Давидовићева су комплетно модернизоване.

Предвиђена је реализација још неколико решења која ће и улепшати град и омогућити грађанима да лакше функционишу, али и да уживају у шетњама новим или реконструисаним пешачким зонама. Једна од њих је и нова пешачка зона и плато у Париској улици - пешачка зона од Калемегдана до Теразија.

„Наравно линију 2 не укидамо, она би ишла куда иде, али би уместо да прође поред Калемегдана, ишла испод и окренула иза паркинг сервиса, а други правац би окретао код Бетон хале. Париска улица би била покривена репликама старих београдских трамваја или шатл возилима", рекао је градоначелник Шапић 15. августа 2025. године у интервјуу за ТВ Танјуг.

Инфраструктурним планом предвиђена је и реконструкција Кнез Михаилове улице, а пројекат за уређење платоа испред Филозофског факултета биће расписан.

На иницијативу градских власти у општинама на територији Београда се реконструишу и граде предшколске и школске установе.

Град Београд, осим што је омогућио да сви вртићи на територији града буду бесплатни, такође улаже и у њихову реконструкцију и изградњу на неколико локација, а у плану су и нови радови у предшколским установама.

До краја 2025. године биће завршено 5 нових вртића чија је градња тренутно у току, а завршава се пројектовање и сва неопходна документација за 20 нових вртића. 

Поред завршених вртића у Баричу  и Младеновцу, завршени су радови на санацији, адаптацији и промени намене зграде основног образовања - школе у објекат дечије заштите - вртић у насељу Умчари.

Објекат је намењен за смештај седамдесеторо деце, распоређених у четири групе, једну јасленог узраста, две групе вртићког узраста и једну припремно-предшколску групу.

У насељу Браће Јерковић на Вождовцу завршени су грађевински радови, вртић ће се простирати на 1.800 квадрата и моћи ће да прими између 270 и 300 малишана. 

Вртић се налази између улица Пива Караматијевића, Заплањске и Браће Јерковић и намењен је дневном боравку деце 1-7 година.

Завршена је изградња вртића у Борчи, који ће се налазити у близини новог Дома здравља на Палилули.

Такође, у насељу Овча је завршено обданиште које ће имати централну кухињу за све предшколске установе на левој обали Дунава.

Адаптиран је и стари објекат у насељу Зуце који је претворен у нови вртић, чиме је створен простор за око 50 деце.

У току је и изградња вртића у насељу Алтина 2, површине око 2200m², који је предвиђен за 270 малишана. На Новом Београду у Блоку 62, гради се објекат површине око 2000 m², који ће моћи да прими 270 деце подељене у јаслене, вртићке и припремно-предшколске групе.

Отворено је обданиште у Баричу, у којем може да борави око 200 деце и једно је од највећих у граду.

Завршени су грађевински радови на изградњи вртића у насељу Баташево за 140 малишана. 

У току су опремање објекта и припреме за отварање, а паралелно у септембру 2024. године је завршен и адаптиран вртић у Јагњилу.

Родитељи из Јагњила више неће морати своју децу да воде у обданиште у централне вртиће у Младеновцу јер је у реконструисаном објекту Основне школе „Милица Милошевић“, званично почео са радом нови вртић „Пчелица“. Новоотворени објекат има три васпитне групе са 65 уписане деце. 

Поред тога што се улаже у предшколске установе, Град наставља реконструкцију основних и средњих школа.

У новобеоградској „ОШ Лаза Костић” завршени су радови на уређењу и реконструкцији школског дворишта.

Град је комплетно реконструисао и опремио Основну школу „Светислав Голубовић Митраљета“ у Земуну у коју је уложено 340.746.000 динара.

„Школа, уместо 2.700, сада има 5.200 квадрата, има 22 учионице опште и кабинетске наставе, специјализоване учионице, дистрибутивну кухињу са трпезаријом, библиотеку са читаоницом, простор за зубарску ординацију и амбуланту, психолога и педагога, лифт за особе са инвалидитетом, као и потпуно нову фискултурну салу. Реч је о школи са највишим стандардима и мислим да ће она бити на понос не само Земуна и Батајнице већ и читавог града“, истакао је градоначелник Александар Шапић, приликом обиласка радова на овом објекту.

Комплетно је обновљена и Девета београдска гимназија „Михајло Петровић Алас” на Новом Београду, која је након шест деценија потпуно реконструисана и дограђена са 2.500 квадратних метара.

Девета београдска гимназија сада заузима површину од 6.669 квадратних метара, од чега је 2.500 дограђено, док је читав преостали простор обновљен.

Завршени су радови на реконструкцији Гимназије у Младеновцу који су подразумевали модернизацију и осавремењивање школског објекта, док је доградњом остварено проширење капацитета учионица и техничких просторија.

Радови на реконструкцији гимназије, која је основана 1950. године, подразумевали су замену фасадне столарије и браварије и термичку изолацију фасадних зидова, замену крова, олука и громобранске инсталације, термичку изолацију плафона, санирање свих зидова у просторијама у објекту, молерске радове, лифт, адаптацију санитарних чворова, замену подних облога, електроенергетске, као и радове на водоводу и канализацији.

Радови на потпуној реконструкцији Основне школе „Ослободиоци Београда” завршени су у септембру 2025. године. Објекат је отворен 8. септембра 2025. године, када је ова школа обележила 65 година постојања.

Радови су подразумевали архитектонско-грађевинске интервенције као што су рушење и изградња нових зидова и преграда, замена унутрашње и спољашње столарије, као и обнова подних и зидних облога. Посебан акценат стављен је на побољшање приступачности уградњом новог путничког лифта и подизних платформи, као и изградњом тоалета за особе са инвалидитетом. У оквиру реконструкције формирани су нове наставне просторије, као што су учионица за информатику и кабинет за биологију, уз додатна опремања учионица за биологију и хемију. Замењени су и унапређени сви инсталациони системи, укључујући хидротехничке, електроенергетске, телекомуникационе, сигналне и термотехничке, као и системи за дојаву пожара, чиме се обезбеђује виши степен безбедности и испуњавање прописа у области заштите од пожара.

Реновирана је и ОШ „Јован Поповић” на Карабурми. У згради млађих разреда комплетно је урађен паркет у седам учионица, керамички радови у холу зграде, као и у трпезарији и кухињи.

У току су завршни радови на реконструкцији објекта Трговачке школе, након чега ће се приступити опремању објекта.

Радовима на реконструкцији обухваћено је обнављање целокупне унутрашњости зграде са заменом инсталација. Замењени су сви подови у објекту, осим подова у холу, ходницима и степеништу који су израђени од мермера. Рестаурирана је фасада објекта, а стара фасадна столарија замењена је новом алуминијумском столаријом у аутентичној боји.

Завршени су радови на реконструкцији, адаптацији и санацији објеката Спортске гимназије, чиме је објекат у потпуности прилагођен савременим стандардима наставе и коришћења.

Извршена је комплетна енергетска санација са заменом кровног покривача, фасадне облоге и уградњом термо и хидроизолације, као и потпуна замена унутрашње и спољашње столарије, подних облога и инсталација. Простор је реорганизован, уклоњено је бочно степениште, постављене су платформе за особе са посебним потребама, а изведено је и уређење парцеле са фитнес парком, спортским теренима и новим паркингом. 

Сви радови су изведени у постојећим габаритима, без нарушавања конструкције, чиме је обезбеђен виши ниво функционалности, енергетске ефикасности и безбедности објекта. Објекат је отворен 1. септембра 2025. године.

У току је реконструкција крова на школама „Дуле Караклајић“ . Завршени су радови на санацији целе фасаде и крова на школи „Милена Павловић Барили“.

Започела је и реконструкција ОШ „Свети Сава”.

Управа града Београда проблем пораста броја аутомобила решава кроз бројне пројекте, један од њих је изградња нових паркинга којом ће град добити 2.600 нових паркинг-места.

Београђани ће у гаражи у Влајковићевој имати на располагању 284 паркинг-места. Гради се гаража у Скерлићевој, са 356 нових паркинг-места, док је подземна гаража у Земуну код Хале „Пинки" завршена, са капацитетом од 150 места.

Новобеоградски блокови су добили 440 нових паркинг-места. Новоизграђена паркинг-места су у Европској и Јапанској улици, у блоковима 61, 62, 63 и 64.

У Грамшијевој улици, на углу са Улицом Кларе Цеткин, уређено је још 100 паркинг-места.

Завршена је реконструкција простора за паркирање у Блоку 45, где ће грађани добити више од 80 уређених паркинг-места. 

Завршено је и паркиралиште „Видин капија" са 80 места, гради се паркиралиште на Аутокоманди са 140 паркинг-места.

У Пауновој улици на Бањици, на ГО Вождовац је у марту 2025. године изграђен паркинг-простор са 64 места, а радови су завршени месец дана пре рока.

У оквиру реконструкције пијаце „Меркатор'", изграђена је и гаража са 50 паркинг-места.

Такође, изградњом посебних ниша за контејнере ослободиће се нови простор за паркинг-места.

Градоначелник Београда Александар Шапић је истакао да је на Новом Београду кренула реализација пројеката са Јавним комуналним предузећем „Градска чистоћа”.

„У питању је прављење посебних ниша за контејнере, који су досад углавном стајали на паркинг-местима. У само првих десет дана изградње ниша за контејнере, успели смо да обезбедимо 83 нова паркинг-места“; навео је градоначелник Шапић.

Процена је, како је истакао, да ће на овај начин бити обезбеђено више од 1.000 нових паркинг-места у српској престоници.

Аутобуско стајалиште „Југ“ је нова инфраструктурна тачка која се гради код Аутокоманде у Београду, намењена за аутобуски и међуградски саобраћај.

Стајалиште је пројектовано да олакша долазак и одлазак путницима који користе аутобуски превоз, а у његовом склопу је планиран и паркинг за приватна возила, као и простор за паркирање аутобуса.

Станица „Југ" ће добити далеко већу димензију од планиране, а све у склопу великог уређења саобраћаја у том делу престонице, најавио је градоначелник Шапић, на конференцији за медије, 28. септембра 2025. године.

–Тада ћемо моћи да преусмеримо неке аутобуске линије и растеретимо саму Аутокоманду, али ће се правити и додатне излазне рампе са окретнице. Такође је предвиђена и изградња подвожњака од Булевара ослобођења до краја кружног тока. Раде се идејна решења на растерећењу саобраћаја код Јужног булевара и Устаничке, те лакшег изласка на Аутопут, а све у циљу даљег растерећења саобраћаја – навео је том приликом градоначелник Београда.

На њој ће бити места за више од 300 аутомобила са посебним аутобуским линијама.

Стајалиште „Југ“ је стратешки смештено у близини Аутокоманде и главних саобраћајница, што омогућава лакши приступ Београду, посебно за путнике који долазе из југоисточних региона. Тиме се олакшава долазак и одлазак према важним пунктовима какви су Клинички центар и Немањина улица.

Због преусмеравања међуградских аутобуса на стајалиште „Југ“, смањује се број аутобуса који би иначе пролазили кроз централне градске улице. Тиме се решава велики део загушења саобраћаја на кључним местима попут Аутокоманде и Газеле, чиме возачи добијају бржи и ефикаснији проток саобраћаја. 

Од јуна 2022. године градска управа континуирано улаже у пијаце, а циљ Града Београда су бољи услови и за продавце и за купце.

Град Београд непрекидно ради на реконструкцији постојећих и изградњи нових градских пијаца.

У октобру 2023. године је у потпуности обновљена и наткривена пијаца у Борчи на којој су постављене и нове тезге и боксови за излагање производа. Реконструкција пијаце у Борчи побољшала је услове куповине за око 40.000 суграђана колико овде долази да пазари.

У току су завршни радови на изградњи модерних пијаца у Лазаревцу и Обреновцу, које ће ускоро бити отворене.

Лазаревац добија нову пијацу, трг, паркинг и подземну гаражу.

У општини Обреновацнова пијаца ће имати две затворене хале, а налази се између Вука Караџића, Војводе Мишића, Дома здравља и градског трга. 

У једној хали су предвиђене тезге за зелену пијацу, а у другој расхладне витрине за млечне производе. Нова пијаца доноси још једно важно решење за Обреновчане и њихове госте - подземну гаражу, са 75 паркинг-места.

У 2025. години почињу и радови на обнови „Каленић“ пијаце. Реконструкција једне од најпопуларнијих пијаца у граду подразумева њену поделу на четири целине, а становници Врачара, али и целог Београда уживаће у трговини након завршетка радова. 

У изради су пројекти и за „Бајлони“ и пијацу у Младеновцу.

Завршена је и велика реконструкција пијаце „Стари меркатор“ уз коју је направљена и гаража са 50 паркинг-места.

Изграђен је и нови београдски бувљак на Миљаковцу чиме је Београд добио најмодернију робну пијацу у региону на 12.000 квадрата с наткривеним платоом у којој је смештено 230 нових модерних боксева –тезги и 60 нових локала, има 130 паркинг-места.

Вредност радова на овој пијаци износи нешто више од 900 милиона динара. Градоначелник Шапић је нагласио да је ово велика ствар, пре свега за грађане који живе у овом делу града, али и за Град Београд јер наш град заслужује једну достојанствену и уређену „бувљу пијацу” односно отворени тржни центар.

У плану су и пројекти за уређење пијаце „Ђерам” и пијаце на Бановом брду. Наредни пројекти ЈКП „Београдске пијаце“ су пијаца „Земун“ која је део старог језгра Земуна, на којој ће бити постављена надстрешница, и изграђен нов гастро блок.

У току су радови на уређењу платоа испред Храма Светог Саве, у оквиру којих се ради и на пројекту подземне гараже у Скрелићевој улици, а завршена је реконструкција Трга Николе Пашића.

Једна од најпопуларнијих београдских локација, плато испред Храма Светог Саве добиће нов, уређен изглед, а посетиоцима ће, по завршетку радова, бити доступна паркинг-места у подземној гаражи у Скерлићевој улици.

Приликом уређивања простора испред Храма Светог Саве биће засађено између 400 и 500 нових садница, а користиће се природни и квалитетни материјали, попут камена. Парк испред Храма биће реконструисан у складу са целим амбијентом, како би задржао своју аутентичност.

Крајем 2024. године завршена је реконструкција Трга Николе Пашића која је обухватала низ радова са циљем унапређења урбаног простора града и неговања споменичке културе.

Радови су поред израде нове фонтане од камена укључили и реконструкцију хидротехничких и електроенергетских инсталација, модернизацију јавне расвете са ЛЕД технологијом и постављање новог урбаног мобилијара.

Након завршетка изградње подземне гараже „Пинки" у Земуну, плато испред Спортског центра „Пинки” је уређен постављањем урбаног мобилијара, а посађено је и дрвеће, ниско растиње и травњак.

У свим деловима града обнављају се или се граде нове амбуланте и домови здравља, а у току су и радови на реконструкцији објекта Хитне помоћи са циљем да суграђани добију модерне здравствене установе.

Брига о здрављу Београђана један је од приоритета градских власти, стога је веома важно да у свим деловима града постоје здравствене установе примарне заштите.

Грађани Барајева су добили модерну амбуланту у насељу Гај, чиме је за близу пет хиљада грађана омогућена брза и квалитетна здравствена услуга у њиховом окружењу уместо у неком удаљеном дому здравља.

„Посебно ми је драго што сам данас ту и што ова амбуланта тако изгледа, јер су ово ствари које су грађанима приградских општина од највеће важности, нарочито онима који живе у Барајеву, Лазаревцу, Младеновцу, у насељима која су релативно удаљена од домова здравља. Ово је насеље у којем живи готово пет хиљада људи. Они практично неће морати да иду у дом здравља, где ће се уједно смањити и гужве. Насеља Лисовић и Гај су сада добили своју амбуланту“, истакао је градоначелник Шапић, приликом обиласка новоизграђене амбуланте, у октобру 2023. године.

Амбуланта, површине 120 метара квадратних, има приступну рампу за особе са инвалидитетом, чекаоницу, две ординације, собу за интервенције и лабораторију, помоћне просторије за особље, а поред редовних прегледа биће организовани и превентивни.

„Овај објекат изграђен је средствима Општине Барајево. Зато смо 2022. године и подизали буџет свим општинама, посебно приградским. У Барајеву су урађене баш те суштинске и кључне ствари за свакодневни живот сваког грађанина, а то су амбуланта, дом здравља, спортски терени. Недавно смо отворили и Центар за смештај деце и омладине ометене у развоју, који је урадио Град Београд. На овом прелепом месту, где је као да сте у срцу Шумадије, а не на територији Београда, стичу се сви услови за један заиста прилично леп и квалитетан живот“, рекао је градоначелник Шапић приликом посете општини Барајево.

Новоотворени Дијагностички центар „Обреновац” јединствен је здравствени објекат, располаже најсавременијом опремом која ће олакшати постављање дијагноза и лечење пацијената, али ће и скратити време чекања на специјалистичке прегледе у другим здравственим установама. Здравствене услуге у дијагностичком центру су бесплатне, а у овом објекту ради 11 специјалистичких служби.

Завршене су амбуланте у селима младеновачке општине, у Ковачевцу, Јагњилу и Рабровцу, док су у насељу Кораћица радови у току.

„Амбуланте су изузетно важне јер примарна здравствена заштита чува здравље свих грађана. Присталица сам већег броја добро опремљених амбуланти него једног дома здравља који није свима у комшилуку. Морамо да растеретимо здравствене установе, а то се најбоље ради отварањем оваквих амбуланти. Потрудићемо се да помогнемо општини и у опремању амбуланте“, истакао је градоначелник.

Након 30 година, завршена је санација Здравствене станице Кумодраж 1, што представља значајан корак у унапређењу здравствене заштите за становнике овог дела града. Овим пројектом обезбеђени су савремени услови за рад и пружање медицинских услуга за 14000 корисника. Модеран здравствени центар је у складу са савременим медицинским стандардима, поседује и најсавременију медицинску опрему.

Комплетно је реконструисан објекат Дома здравља „Др Симо Милошевић” у Железнику.  Један од  највећих домова здравља, површине 4.000 квадратних метара, један је од пет огранака Дома здравља Чукарица, према којем гравитира више од 30.000  грађана.

У наредном периоду очекује се изградња и измештање зоолошког врта са Калемегдана на Аду Циганлију. Одабрано је идејно решење за Бео Зоо Врт на Ади Циганлији, а следећи корак је израда комплетног пројекта. 

Линијски парк је један од највећих инфраструктурних пројеката на уређењу Београда који ће додатно озеленити наше приобаље и отворити град ка својим рекама.

Имаће 10 целина. Укупна дужина би требало да буде 4,6 километара, за пешаке и бициклисте од Панчевачког моста до Аде Циганлије, а у току су радови на другој фази изградње.

У плану је и доградња фискултурне сале у Добановцима, у ОШ „Стеван Сремац“, реконструкција два објекта Клубова за пензионере, у Обреновцу и Лазаревцу.

Замењено је 10.000 неефикасних и технолошки неприкладних светиљки у јавном осветљењу.

Обновљено је и шеталиште „Лазаро Карденас” на Новом Београду, које је настало седамдесетих година прошлог века, након оснивања Блока 45.

Смештено је близу реке Саве, а до њега воде велике новобеоградске улице, Гандијева, Нехруова, Гагаринова и Улица Омладинских бригада. Повезује Блокове 44, 45 и 70.  Дужина од чак 4.5 километра и површина од 13 хектара, овај простор чини импресивним.

Поред тога, што је најдуже, спада у једно од најлепших београдских шеталишта. Посетиоце привлачи близина реке, као и бројни садржаји, од спортских терена, дечјих игралишта, уређених стаза.

Београд је напокон добио и место на којем почивају кућни љубимци. Потреба за гробљем кућних љубимаца у Београду је постојала већ дуго и сада коначно њихови власници више не морају да их сахрањују на местима која за то нису предвиђена, попут паркова и шума.

Гробље за кућне љубимце је изграђено у Блоку 51, данас има 839 места и простире се на 1.000 квадратних метара.

Овде се налази и врт сећања, ружичњак, који заузима 200 квадратних метара, као и простор за заједничко сахрањивање.