Капиталне инвестиције

У септембру 2024. године, отворена је нова главна аутобуска станица на Новом Београду, почеле су припреме за изградњу моста и тунела који ће спојити најудаљеније делове Београда у оквиру пројекта „Мали метро“.

Радови на „Малом метроу“ представљају велики грађевински подухват, који до сада није рађен код нас. Кад буде завршен, од Вишњичке улице до центра Новог Београда стизаће се за шест-седам минута, проток саобраћаја у центру града биће мањи за 14 одсто, а загађење смањено за 15 процената.

Поред тога што је отворена нова главна аутобуска станица, обезбеђена су средства за реализацију друге фазе радова којом ће бити изграђена станична зграда (рок за завршетак је 2027. година), а у току је и изградња аутобуске станице „Југ“ на Аутокоманди. 

Пројекат „Мали метро“ највећи је подухват у саобраћајној инфраструктури Београда у последњих неколико деценија, а након изградње Новог српског моста са новобеоградске стране биће формирана велика саобраћајна петља, која, између осталог, подразумева и изградњу пет кружних токова на Новом Београду.

Нови српски мост биће изграђен на месту Старог савског моста, дужине 420 метара на 6 стубова. Ширина моста је 38 метара, а на местима видиковца за пешаке 42 метра. 

Изградњом Новог српског моста, Београд ће добити мост са по две саобраћајне траке са обе стране, одвојеним шинским делом за неометано одвијање трамвајског саобраћаја, бициклистичке и пешачке стазе.

Новим српским мостом, Београд ће добити потпуно нову, уређену саобраћајну инфраструкуру са обе стране реке.

Завршетком нове приступне саобраћајнице на Новом Београду и изградњом великог кружног тока пред улазак на Нови српски мост биће спојена три нова кружна тока са новобеоградске стране и формирана саобраћајница која ће са те стране реке спојити сва четири моста. 

Улице Јурија Гагарина, Владимира Поповића и Булевар Николе Тесле, постају практично јединствен нови булевар који пролази паралелно са Савом и Дунавом и спаја све мостове, што нема ниједан град у Европи. Овим новим булеваром Београђани ће моћи да возе своје аутомобиле уз реке и имати могућност да, практично, у последњем тренутку одлуче преко ког ће моста прећи у други део града (Мост на Ади, Газела, Нови српски мост, Бранков мост).

Са друге стране реке биће такође формиран нови булевар који ће спојити све мостове. Биће спојени Булевар Живојина Мишића који се улива у Савску улицу, она у Булевар Вудроа Вилсона, па у Карађорђеву улицу, након чега ће Београђани и са ове стране реке моћи до последњег тренутка да бирају преко ког ће моста прећи на Нови Београд, што је такође до сада било незамисливо, јер нисмо имали повезане мостове.

Изградњом Новог српског моста, са Новог Београда до леве обале Дунава стизаће се брже него метроом, због чега је овај пројекат и назван „Мали метро“.

Пројекат „Малог метроа“ поред изградње Новог српског моста, подразумева и изградњу тунела од Економског факултета до Булевара деспота Стефана. Тунел ће бити два километра испод центра, имаће две саобраћајне траке са сваке стране и практично ће повезати два саобраћајно најудаљенија дела града. 

Нови српски мост, биће завршен до краја 2026. или почетком 2027. године, када ће и тунел од Економског факултета до Булевара деспота Стефана бити при крају, рекао је градоначелник Београда Александар Шапић сумирајући резултате рада управе Града Београда и свог рада од јуна 2022. године, на конференцији за новинаре, одржаној 31. децембра 2024. године.

Од 29. септембра 2024. године Београдска аутобуска станица се налази у Блоку 42 на Новом Београду. 

Нова локација Београдске аутобуске станице омогућава бржи и лакши приступ међуградским и међународним линијама, јер се налази у близини ауто-путева.

Простире се на 31 хиљаду квадратних метара, има 65 перона, као и простор за одласке и доласке аутобуса. 

Сви они који комбинују путовања возом и аутобусом, управо због ове локације могу лако и брзо да прелазе са једног вида превоза на други, а велики број линија јавног градског превоза саобраћа у близини нове станице. 

Нова локација такође је приступачна за бициклисте и пешаке, а обезбеђена паркинг-места, за разлику од старе аутобуске станице у Карађорђевој улици олакшавају одлазак и долазак.

Измештање аутобуске станице део је свеобухватног саобраћајног мастер плана за Београд који обухвата и нову железничку станицу, ревитализацију аеродрома „Никола Тесла" и изградњу метро система. 

У току су радови у оквиру друге фазе изградње Београдске аутобуске станице на Новом Београду.

Планирана је изградња комплекса аутобуске станице и пословног простора, укупне површине око 27.300 m². Објекат ће имати аутобуску станицу са пратећим садржајем и пословни део. 

Такође су предвиђени интерна саобраћајница, паркинг за такси возила и уређење зелених површина.

Аутобуско стајалиште „Југ“ је нова инфраструктурна тачка код Аутокоманде. Званично је почело да ради, 29. априла 2026. године.

 Аутобуско стајалиште „Југ” учиниће саобраћај и јавни превоз проточнијим и комфорнијим, рекао је градоначелник Београда Александар Шапић, приликом обиласка, 30. априла 2026. године. 

У оквиру изградње паркиралишта, урађене су и приступне саобраћајнице. Стајалиште је пројектовано да олакша долазак и одлазак путницима који користе аутобуски превоз, а у његовом склопу је и велики паркинг-простор са 350 паркинг-места. 

Ново стајалиште је проширено за нишу и на њему ће стајати само аутобуси градског превоза и линије које су и раније саобраћале овде, а то су 18, 36 и 39.

 Успостављена је минибус линија КЦ1, која повезује ову локацију са Клиничким центром Србије и ужим центром града. Линија саобраћа на релацији Београд (југ) – Клинички центар – Београд (југ), трасом преко Аутокоманде и Славије, уз пролазак кроз улице Светозара Марковића и Пастерову, чиме је омогућен директан приступ комплексу Клиничког центра. На линији саобраћају три минибуса, са интервалом од 15 минута.

Изградњом  аутобуског стајалишта „Југ“ на Аутокоманди  смањује се број аутобуса који пролазе кроз централне градске улице, што доводи до бољег протока саобраћаја.

Радови на реконструкцији зграде Хитне помоћи, почели су у мају 2024. године.

Модернизација Завода за ургентну медицину, представља кључну инвестицију која ће значајно побољшати здравствену заштиту грађана и услове рада медицинског особља.

После реконструкције објекат Хитне помоћи биће знатно проширен, осавремењен и енергетски ефикасан.

Хитна помоћ представља први контакт који грађани имају са здравством, а ова инвестиција је од изузетне важности јер ће објекат Хитне помоћи бити комплетно реконструисан.

Железничка станична зграда „Београд Центар“ отворена је 20. октобра 2023. године, означавајући завршетак најважније фазе вишедеценијског пројекта.

Нова зграда станице, колоквијално названа „Прокоп“ по насељу које се овде некада налазило, простире се на површини већој од 6.000 квадратних метара и један је од кључних елемената модернизације железничке инфраструктуре у Србији.

Она се налази у оквиру Београдског железничког чвора, непосредно уз Булевар Франшеа д' Епереа, у прокопу између овог правца, Булевара кнеза Александра Карађорђевића и Булевара војводе Путника испод Топчидерског брда.

Радови су прошли кроз више етапа. Изградња нове станичне зграде је започета у августу 2022. године и завршена је за 15 месеци.

„Прокоп“ има капацитет да прими око 1,2 милиона путника годишње. У плану је даља модернизација и проширење капацитета станице, укључујући радове на пословним зградама и гаражи, као и изградњу нове саобраћајнице која ће повезивати станицу са ауто-путем Београд-Ниш. 

Објекат је пројектован тако да задовољава најсавременије стандарде и потребе путника, укључујући приступачност особама са посебним потребама.