Традиционалне вредности и наслеђе

Уколико желимо да на прави начин васпитавамо будуће генерације, треба да негујемо заједништво и слогу, да покажемо да постоје и да поштујемо традиционалне вредности, да не смемо да одустанемо од њих, нити од наше прошлости, рекао је градоначелник Александар Шапић приликом представљања прве манифестације „Београдски дани породице“.

Неговање сећања на људе и догађаје који су обликовали нашу историју важно је ради очувања националног и културног идентитета. 

Манифестација „Београдски дани породице“ је постала градска традиција - организована је 2025. године трећи пут заредом.

Отворена је 6. априла 2025. године најмасовнијом спортском манифестацијом у Београду, Београдским маратоном и завршена је 1. јуна 2025. године Карневалом бродова.

У оквиру „Београдских дана породице" сваког викенда организовани су спортски и културни догађаји, различите радионице, концерти и програми за децу који су бесплатни за све посетиоце.  

Међународни дан породице, 15. мај је обележен је 2025. године, као и претходне, посебним програмом. Тим поводом градоначелник Београда Александар Шапић и српски патријарх Порфирије обишли су на Калемегдану манифестацију „Београдски дани породице”.

Градоначелник је захвалио патријарху што је и овог пута посетио манифестацију која је постала традиционална и уз коју од почетка стоји Српска православна црква, а читавом српском народу и грађанима наше земље је пожелео срећан Дан породице.

- Пожелео бих свом српском народу, Београђанима и грађанима Србије срећан Дан породице. Да водимо рачуна једни о другима, да чувамо једни друге. Ми као Градска управа наставићемо да се боримо за породичне вредности, без обзира на све недаће и опструкције. Показали смо да је вера у породицу и у здраво и нормално друштво јача од свих опструкција и негативних енергија - рекао је градоначелник Шапић, 15. маја 2025. године.

„Београдски дани породице” су јединствена манифестација код нас, коју је покренуо градоначелник Александар Шапић 2023. године. Идеја и мисија ове манифестације јесте очување породичног јединства и традиционалних вредности, које се темеље на основној ћелији друштва – породици.

Концепт је тако замишљен да одговара интересовањима сваког члана породице: „Београдски дани породице" укључују сусрете, игру, забаву у природи и контакте са животињама намењене најмлађима, затим широку палету музичких жанрова, као спортске и едукативне догађаје.

У оквиру „Београдских дана породице 2025” организовано је више од 600 догађаја, међу којима су спортски и културни догађаји, различите радионице, концерти и програми за децу који су бесплатни за све посетиоце.

Одржано је више од 150 концерата поп, рок, џез, блуз и дечје музике, наступила су бројна културно-уметничка друштва из читаве Србије.

Први пут су најбољи стрит-арт уметници осликавали мурале у Кнез Михаиловој улици, а централни догађаји су били на Калемегдану, где се одржало више од 30 фестивала и сајмова, луна-парк и дино-парк, више од 50 интерактивних дечјих представа и око 70 креативних едукативних радионица, више од 20 спортских такмичења за децу и родитеље, велики број спортских догађаја и изложби.

На овој манифестацији представљен је 2023. године и нови слоган града „Београд – град радости” (енгл. 'Belgrade, Сity of Јoy').

„Београд није само град провода и забаве, како неки воле да нас представе. Београд је далеко више од тога. Радост је термин који у себи садржи и забаву и провод, али и срећу, културу, лепо васпитање, гостопримство за све оне који га посећују, али и бригу о онима који у њему живе. Радост је када поштујемо једни друге, љубав и све оно што носи радост живота. Радост је живот и зато ће нови слоган нашег града бити 'Београд, град радости'“, рекао је градоначелник Шапић.

„Београдски дани породице” су манифестација, која је проглашена за манифестацију од посебног значаја за Град Београд.

Након што је више од 20 година пошта жртвама комунистичког терора одавана у блату и корову, споменик „Краљева чесма“ у Лисичјем потоку је рестауриран, а простор око њега уређен у спомен-парк.

Овај комплекс подигнут је у знак сећања на краља Александра I Карађорђевића, а на овом месту је непосредно после Другог светског рата стрељано више хиљада невиних жртава комунистичког режима. 

Градоначелник Александар Шапић је иницирао обнову „Краљеве чесме” због посебног значаја за наш народ. Он је на одавању почасти поводом 90. годишњице смрти краља Александра I Карађорђевића истакао да је краљ  једна од најважнијих личности у нашој историји и такво место заслужује у српском друштву, култури и историји.

Градоначелник Београда Александар Шапић је предао иницијативу Министарству културе за подизање споменика генералу Драгољубу Дражи Михаиловићу.

Поред прве локације у парку „Теразијска тераса”, предложио је још једну у Парку пријатељства на Новом Београду. 

Пре него што је предао иницијативу Министарству културе, градоначелник Београда Александар Шапић, у септембру 2024. године је поднео званичну иницијативу Комисији за споменике и називе тргова и улица Скупштине Града Београда да се Драгољубу Дражи Михаиловићу подигне споменик у парку Теразијска тераса. 

После сагласности Министарства културе, овај предлог ће се наћи пред одборницима Скупштине Града Београда.

Споменик браниоцима Београда се налази на Дунавском кеју у близини спортског центра „Милан Гале Мушкатировић” и један је од најважнијих спомен-паркова у главном граду.  Подигнут је 1988. године, дело је вајара Николе Коље Милутиновића. Изграђен је у камену и бронзи, а висок је 350 центиметара.

На овом месту су уклоњени тениски терени који су били у непосредној близини, направљен је парк, проширена бициклистичка стаза, постављени су стубови, посађено је 200 нових садница, као и информативне табле о ком споменику је реч.

Читав комплекс у околини споменика је проширен и уређен, чиме је указано поштовање према онима који су у Првом светском рату жртвовали своје животе за одбрану Београда и отаџбине.

Споменик је данас један од симбола Београда и важно историјско место. После коначног уређења је понос престонице и доказ да хероји који су бранили наш град против много јачег непријатеља нису заборављени.

Први човек Београда рекао је да смо последњих неколико година почели да негујемо културу сећања на тај период наше историје, који је био потпуно запостављен, а један је од најважнијих периода у историји нашег народа.

„Мислим на период балканских ратова, Првог светског рата и свега онога што нам је управо омогућило да живимо данас у слободној земљи“, рекао је градоначелник Шапић и додао да „желимо да нашу децу у школама учимо стварима о којима сплетом околности нису учили, те да будемо поносни на наше претке“.

У новембру 2023. године откривен је и Споменик жртвама рата и браниоцима отаџбине 1990–1999, који се налази у Хајдук Вељковом парку. Завршена је конзервација са рестаурацијом споменика Вуку Караџићу на углу улица Рузвелтове и Краља Александра и рестаурација барељефа на Споменику захвалности Француској на Калемегдану.

На иницијативу градоначелника Александра Шапића почело је постављање стубова са именима улица на ћирилици и енглеском језику у градским општинама.

До јуна 2025. године постављено је више од 200. Стубови са ознакама улица и бројева постављају се на раскрсницама, пре свега у централним градским општинама.

То би требало, пре свега, да олакша оријентацију Београђанима, а нарочито туристима и странцима који долазе у наш град. 

„Наше приоритетно и Уставом дефинисано и званично писмо је ћирилично. Тако да смо се одлучили да оно једино буде на информативним таблама, а да поред њега буде натпис и на енглеском језику”, рекао је градоначелник Шапић поводом постављања табли у јуну 2025. године.

Овај принцип ће се користити и у промени свих натписа на зградама, а ћирилични исписи, као и енглески и други страни језици већ су коришћени и на новој аутобуској станици на Новом Београду. 

Имена симбола Београда, као што је Београдска арена више неће бити на продају. „Београдска арена” један је од симбола нашег града, ту се одржавају најважнији културни, спортски и сви други догађаји и манифестације.

Од 2010. године „Арена” је била на продају, носила је имена разних фирми, компанија, а последње које је носила било је „Штарк арена”.

На иницијативу градоначелника Александра Шапића Арени је у априлу 2024. године враћено изворно име и она, као ни други симболи Београда, више неће бити на продају докле год, како је рекао, он буде био на челу града.

Сарадња Србије и Републике Српске од великог је значаја за опстанак нашег народа, а Град Београд помаже братске градове.

На иницијативу градоначелника Александра Шапића одобрена је помоћ за изградњу Градске куће и општини Соколац у Републици Српској. 

Донирањем финансијских средстава за изградњу Градске куће, испуњено је Шапићево обећање које је дато приликом посете овој општини.

Градоначелник Београда Александар Шапић, 28. априла 2025. године, састао се у Старом двору са Страхињом Башевићем, начелником Општине Соколац.

Начелник Башевић изразио је велику захвалност градоначелнику Шапићу што је био први српски званичник који је 2022. године посетио Соколац и Источно Сарајево и поклонио се српским жртвама на „Малом Зејтинлику”.

Након састанка са делегацијом Соколца, градоначелник Београда је истакао да му је увек велико задовољство када било ко из Републике Српске дође у Београд и да је увек спреман да угости и помогне колико може.