Линијски парк

Јединствена зелена оаза у дужини од 4.600 метара простираће се од Бетон хале до Панчевачког моста и спојиће град са приобаљем.

 Линијски парк је један од највећих инфраструктурних пројеката на уређењу Београда који ће додатно озеленити наше приобаље и отворити град ка својим рекама.

Измештањем пруге око Kалемегдана и пренаменом саобраћајних у зелене површине, формирани су услови за стварање једног од најважнијих пројеката у Београду.

На идејном решењу је радило 55 младих архитеката, пејзажних архитеката и урбаниста, организованих у 10 тимова и уједињених у изради пројектантског и програмског партерног решења за 10 просторних целина Линијског парка. Шеталишта, бициклистичке стазе, дечја игралишта и парковско зеленило са великим бројем нових стабала само су делић онога што ће овим пројектом градске општине Стари град и Палилула добити.

Завршена је четврта фаза радова. 

У целинама 1 и 2 су завршени археолошки радови.

Грађевински радови у целинама 5, 6, 8 и 9 су у току, а за целину 7 се очекује почетак грађевинских радова.

Градоначелник Београда Александар Шапић обишао је 5. јуна 2026. године Линијски парк. Том приликом је нагласио да је извесно да овај део Дорћола, обала наших река и града, више никада неће бити онако неуређен какав је био деценијама.

- Не знам да ли има града у Европи који ће имати око једанаест километара уређене своје обале, а отприлике толики је простор који ће бити уређен од Дорћола до обе новобеоградске обале, уз пролазак ка блоковима 70, 70а, 45, 44, рекао је Шапић.

Први корак у уређењу приобаља било је уклањање пруге као физичке баријере за отварање града ка рекама. 

Градоначелник Београда Александар Шапић, 9. априла 2025. године је обишао наставак радова на изградњи Линијског парка. Том приликом је истакао да су сви ови радови суштински део уређења приобаља и да је у питању изузетно велики и комплексан пројекат, а да је специфично то што се паралелно одвијају и важни археолошки радови. 

Целине 1, 2 и 3, које су физички повезане у дужини од око километар и по су најважније и то је разлог због чега се радовима приступило темељно јер је простор осетљив због остатака тврђаве.

Након што парк буде завршен, ово шеталиште биће једно од најлепших у овом делу Европе. 

Линијски парк, кад буде завршен, граду уз много зеленила донеће нове забавне и спортске садржаје, као и простор за одмор и предах. 

Овај парк је конципиран по угледу на чувени High Line парк у Њујорку, линијски парк „Заграђе” у Москви и „Рејл коридор” у Торонту.Јединствен је по томе што су планови за сваку целину израдили различити инжењери.

Након спроведеног јавног архитектонског конкурса за који се пријавило више тимова и појединаца, проглашени су победници, а за сваку од тих десет целина изабрано је различито идејно решење. 

Будући Линијски парк обухватаће простор између СЦ „Гале Мушкатировић", регулације реке Саве до Бетон хале, као и регулације Булевара војводе Бојовића и Дунавске улице, укључујући и комплексе Топлане „Дунав" и Марине „Дорћол". 

Измештањем пруге око Калемегдана и пренаменом саобраћајне у зелене површине јавне намене, формирани су услови да драгоцени, а сада девастирани јавни простор у централној градској зони добије садржај јавног парка.

Пројекат Линијског парка, који ће суштински променити слику Београда, поред изградње бројних спортских терена, игралишта, бициклистичких стаза, обухвата и шеталиште које ће се пружати дуж обале Дунава, све до Панчевачког моста.

У непосредној близини овог зеленог јавног простора налазе се бројне историјско-културне знаменитости, спортски центри и туристичка инфраструктура, попут Београдске тврђаве, Бетон хале, путничког пристаништа на Сави, СЦ „Милан Гале Мушкатировић“, Дунавског кеја... А поред ових постојећих садржаја, на ободима планираног зеленог појаса планирани су и бројни будући пројекти попут Марине Дорћол, реконструкције термо-електране „Снага и светлост”, зона индустријског наслеђа, као и стамбених пројеката „Нови Дорћол”,„Дуга” и „Лука Београд”.

Градоначелник Александар Шапић је најавио да ће по завршетку изградње Линијског парка, сви они који рекреативно воле да возе бицикл имати могућност да од Панчевачког моста, преко „Београда на води“ стигну све до Аде Циганлије.

Парк је планиран као део јединственог система зелених површина Београда, који је уређен тако да комбинује еколошке, друштвене и економске услуге.

Предвиђено је да се у парку налазе различити тематски озелењени простори, као што су цветни вртови, баште с ароматичним биљем, али и места на којима ће бити реализовано урбано пчеларство, ту ће бити и савремени систем за сакупљање атмосферских вода и друга природом инспирисанa решења.

Плато и покривени амфитеатар биће место за едукацију на отвореном, а предвиђени су и отворени терени за рекреацију: дечја игралишта, терени за кошарку, фудбал, бадминтон, одбојку и јогу.

Један од важних задатака био је и повезати парк са целим градом. На овај начин учињена је трансформација бивше пруге у Линијски парк, јединствени зелени коридор - још се у материјалу за рани јавни увид наводи да претежну намену овог простора чине зелене површине. 

Овај пројекат се гради у неколико фаза. Град планира да у овај пројектат уложи 10,2 милијарде динара, односно око 87,2 милиона евра.

Прва фаза пројекта, од Бетон хале до Бастиона Светог Јакова, открила је „Водену капију" као нову атракцију Београда.

Линијски парк садржи:

• 5 километара бициклистичких стаза
• 100.000 квадратних метара пешачких површина
• 200 хиљада метара квадратних зелених површина
• 5.000 нових стабала
• 500 клупа за посетиоце

Према пројекту, Линијски парк имаће пешачке и бициклистичке стазе, платое за изложбе, фестивале, клизање, дечја игралишта, спортске терене на отвореном, трим-стазе, скејт парк, кафиће, ресторане, уметничке павиљоне, едукативне центре. Новом зеленом коридору укупно ће припасти 22,8 хектара приобаља.

Планирано је да линијски парк има око пет километара бициклистичких стаза, 100.000 квадратних метара пешачких површина, 200 хиљада метара квадратних зелених површина, 5.000 нових стабала и 500 клупа за посетиоце.

Да би се обезбедио пун континуитет зеленог јавног простора, предвиђено је да се све постојеће и будуће саобраћајнице које се укрштају са парком денивелишу, а да се садржаји на конструкцијама ускладе у нивоу Линијског парка. За ту потребу биће рекоструисана три постојећа подвожњака у Тадеуша Кошћушка, Дубровачкој и Кнежопољској, али и изграђена три нова на укрштању парка са Цвијићевом, Жоржа Клемансоа и Дунавском. 

Поред ових подвожњака, планиран је и један надвожњак, који ће преко Поенкареове спојити Дунавску са Булеваром деспота Стефана. У плану је и да се заврши рампа на Панчевачком мосту, па ће у будућности возачи на „Панчевцу" имати и опцију директног искључења ка Вилиним водама.

У изградњу парка укључен је и Завод за заштиту споменика Београда с обзиром на то да овде није реч само о креирању велике зелене оазе, већ и о једном новом откривању историјског лица града, с обзиром на то површина обухвата и појас комплекса Београдске тврђаве у Доњем граду. Радови су открили неке делове тврђаве који су били затрпани, због чега ће шетња овим парком бити шетња кроз историју.

Тако ће, на пример, у оквиру девете целине „Линијског парка" која се протеже између запуштене Дунав станице и Поенкарове зграда овог објекта бити задржана и реконструисана да би у будућности имала намену музеја железнице.