Tradicionalne vrednosti i nasleđe

Ukoliko želimo da na pravi način vaspitavamo buduće generacije, treba da negujemo zajedništvo i slogu, da pokažemo da postoje i da poštujemo tradicionalne vrednosti, da ne smemo da odustanemo od njih, niti od naše prošlosti, rekao je gradonačelnik Aleksandar Šapić prilikom predstavljanja prve manifestacije „Beogradski dani porodice“.

Negovanje sećanja na ljude i događaje koji su oblikovali našu istoriju važno je radi očuvanja nacionalnog i kulturnog identiteta. 

Manifestacija „Beogradski dani porodice“ je postala gradska tradicija - organizovana je 2025. godine treći put zaredom.

Otvorena je 6. aprila 2025. godine najmasovnijom sportskom manifestacijom u Beogradu, Beogradskim maratonom i završena je 1. juna 2025. godine Karnevalom brodova.

U okviru „Beogradskih dana porodice" svakog vikenda organizovani su sportski i kulturni događaji, različite radionice, koncerti i programi za decu koji su besplatni za sve posetioce.  

Međunarodni dan porodice, 15. maj je obeležen je 2025. godine, kao i prethodne, posebnim programom. Tim povodom gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić i srpski patrijarh Porfirije obišli su na Kalemegdanu manifestaciju „Beogradski dani porodice”.

Gradonačelnik je zahvalio patrijarhu što je i ovog puta posetio manifestaciju koja je postala tradicionalna i uz koju od početka stoji Srpska pravoslavna crkva, a čitavom srpskom narodu i građanima naše zemlje je poželeo srećan Dan porodice.

- Poželeo bih svom srpskom narodu, Beograđanima i građanima Srbije srećan Dan porodice. Da vodimo računa jedni o drugima, da čuvamo jedni druge. Mi kao Gradska uprava nastavićemo da se borimo za porodične vrednosti, bez obzira na sve nedaće i opstrukcije. Pokazali smo da je vera u porodicu i u zdravo i normalno društvo jača od svih opstrukcija i negativnih energija - rekao je gradonačelnik Šapić, 15. maja 2025. godine.

„Beogradski dani porodice” su jedinstvena manifestacija kod nas, koju je pokrenuo gradonačelnik Aleksandar Šapić 2023. godine. Ideja i misija ove manifestacije jeste očuvanje porodičnog jedinstva i tradicionalnih vrednosti, koje se temelje na osnovnoj ćeliji društva – porodici.

Koncept je tako zamišljen da odgovara interesovanjima svakog člana porodice: „Beogradski dani porodice" uključuju susrete, igru, zabavu u prirodi i kontakte sa životinjama namenjene najmlađima, zatim široku paletu muzičkih žanrova, kao sportske i edukativne događaje.

U okviru „Beogradskih dana porodice 2025” organizovano je više od 600 događaja, među kojima su sportski i kulturni događaji, različite radionice, koncerti i programi za decu koji su besplatni za sve posetioce.

Održano je više od 150 koncerata pop, rok, džez, bluz i dečje muzike, nastupila su brojna kulturno-umetnička društva iz čitave Srbije.

Prvi put su najbolji strit-art umetnici oslikavali murale u Knez Mihailovoj ulici, a centralni događaji su bili na Kalemegdanu, gde se održalo više od 30 festivala i sajmova, luna-park i dino-park, više od 50 interaktivnih dečjih predstava i oko 70 kreativnih edukativnih radionica, više od 20 sportskih takmičenja za decu i roditelje, veliki broj sportskih događaja i izložbi.

Na ovoj manifestaciji predstavljen je 2023. godine i novi slogan grada „Beograd – grad radosti” (engl. 'Belgrade, Sity of Joy').

„Beograd nije samo grad provoda i zabave, kako neki vole da nas predstave. Beograd je daleko više od toga. Radost je termin koji u sebi sadrži i zabavu i provod, ali i sreću, kulturu, lepo vaspitanje, gostoprimstvo za sve one koji ga posećuju, ali i brigu o onima koji u njemu žive. Radost je kada poštujemo jedni druge, ljubav i sve ono što nosi radost života. Radost je život i zato će novi slogan našeg grada biti 'Beograd, grad radosti'“, rekao je gradonačelnik Šapić.

„Beogradski dani porodice” su manifestacija, koja je proglašena za manifestaciju od posebnog značaja za Grad Beograd.

Nakon što je više od 20 godina pošta žrtvama komunističkog terora odavana u blatu i korovu, spomenik „Kraljeva česma“ u Lisičjem potoku je restauriran, a prostor oko njega uređen u spomen-park.

Ovaj kompleks podignut je u znak sećanja na kralja Aleksandra I Karađorđevića, a na ovom mestu je neposredno posle Drugog svetskog rata streljano više hiljada nevinih žrtava komunističkog režima. 

Gradonačelnik Aleksandar Šapić je inicirao obnovu „Kraljeve česme” zbog posebnog značaja za naš narod. On je na odavanju počasti povodom 90. godišnjice smrti kralja Aleksandra I Karađorđevića istakao da je kralj  jedna od najvažnijih ličnosti u našoj istoriji i takvo mesto zaslužuje u srpskom društvu, kulturi i istoriji.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je predao inicijativu Ministarstvu kulture za podizanje spomenika generalu Dragoljubu Draži Mihailoviću.

Pored prve lokacije u parku „Terazijska terasa”, predložio je još jednu u Parku prijateljstva na Novom Beogradu. 

Pre nego što je predao inicijativu Ministarstvu kulture, gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, u septembru 2024. godine je podneo zvaničnu inicijativu Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine Grada Beograda da se Dragoljubu Draži Mihailoviću podigne spomenik u parku Terazijska terasa. 

Posle saglasnosti Ministarstva kulture, ovaj predlog će se naći pred odbornicima Skupštine Grada Beograda.

Spomenik braniocima Beograda se nalazi na Dunavskom keju u blizini sportskog centra „Milan Gale Muškatirović” i jedan je od najvažnijih spomen-parkova u glavnom gradu.  Podignut je 1988. godine, delo je vajara Nikole Kolje Milutinovića. Izgrađen je u kamenu i bronzi, a visok je 350 centimetara.

Na ovom mestu su uklonjeni teniski tereni koji su bili u neposrednoj blizini, napravljen je park, proširena biciklistička staza, postavljeni su stubovi, posađeno je 200 novih sadnica, kao i informativne table o kom spomeniku je reč.

Čitav kompleks u okolini spomenika je proširen i uređen, čime je ukazano poštovanje prema onima koji su u Prvom svetskom ratu žrtvovali svoje živote za odbranu Beograda i otadžbine.

Spomenik je danas jedan od simbola Beograda i važno istorijsko mesto. Posle konačnog uređenja je ponos prestonice i dokaz da heroji koji su branili naš grad protiv mnogo jačeg neprijatelja nisu zaboravljeni.

Prvi čovek Beograda rekao je da smo poslednjih nekoliko godina počeli da negujemo kulturu sećanja na taj period naše istorije, koji je bio potpuno zapostavljen, a jedan je od najvažnijih perioda u istoriji našeg naroda.

„Mislim na period balkanskih ratova, Prvog svetskog rata i svega onoga što nam je upravo omogućilo da živimo danas u slobodnoj zemlji“, rekao je gradonačelnik Šapić i dodao da „želimo da našu decu u školama učimo stvarima o kojima spletom okolnosti nisu učili, te da budemo ponosni na naše pretke“.

U novembru 2023. godine otkriven je i Spomenik žrtvama rata i braniocima otadžbine 1990–1999, koji se nalazi u Hajduk Veljkovom parku. Završena je konzervacija sa restauracijom spomenika Vuku Karadžiću na uglu ulica Ruzveltove i Kralja Aleksandra i restauracija bareljefa na Spomeniku zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu.

Na inicijativu gradonačelnika Aleksandra Šapića počelo je postavljanje stubova sa imenima ulica na ćirilici i engleskom jeziku u gradskim opštinama.

Do juna 2025. godine postavljeno je više od 200. Stubovi sa oznakama ulica i brojeva postavljaju se na raskrsnicama, pre svega u centralnim gradskim opštinama.

To bi trebalo, pre svega, da olakša orijentaciju Beograđanima, a naročito turistima i strancima koji dolaze u naš grad. 

„Naše prioritetno i Ustavom definisano i zvanično pismo je ćirilično. Tako da smo se odlučili da ono jedino bude na informativnim tablama, a da pored njega bude natpis i na engleskom jeziku”, rekao je gradonačelnik Šapić povodom postavljanja tabli u junu 2025. godine.

Ovaj princip će se koristiti i u promeni svih natpisa na zgradama, a ćirilični ispisi, kao i engleski i drugi strani jezici već su korišćeni i na novoj autobuskoj stanici na Novom Beogradu. 

Imena simbola Beograda, kao što je Beogradska arena više neće biti na prodaju. „Beogradska arena” jedan je od simbola našeg grada, tu se održavaju najvažniji kulturni, sportski i svi drugi događaji i manifestacije.

Od 2010. godine „Arena” je bila na prodaju, nosila je imena raznih firmi, kompanija, a poslednje koje je nosila bilo je „Štark arena”.

Na inicijativu gradonačelnika Aleksandra Šapića Areni je u aprilu 2024. godine vraćeno izvorno ime i ona, kao ni drugi simboli Beograda, više neće biti na prodaju dokle god, kako je rekao, on bude bio na čelu grada.

Saradnja Srbije i Republike Srpske od velikog je značaja za opstanak našeg naroda, a Grad Beograd pomaže bratske gradove.

Na inicijativu gradonačelnika Aleksandra Šapića odobrena je pomoć za izgradnju Gradske kuće i opštini Sokolac u Republici Srpskoj. 

Doniranjem finansijskih sredstava za izgradnju Gradske kuće, ispunjeno je Šapićevo obećanje koje je dato prilikom posete ovoj opštini.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić, 28. aprila 2025. godine, sastao se u Starom dvoru sa Strahinjom Baševićem, načelnikom Opštine Sokolac.

Načelnik Bašević izrazio je veliku zahvalnost gradonačelniku Šapiću što je bio prvi srpski zvaničnik koji je 2022. godine posetio Sokolac i Istočno Sarajevo i poklonio se srpskim žrtvama na „Malom Zejtinliku”.

Nakon sastanka sa delegacijom Sokolca, gradonačelnik Beograda je istakao da mu je uvek veliko zadovoljstvo kada bilo ko iz Republike Srpske dođe u Beograd i da je uvek spreman da ugosti i pomogne koliko može.