Vodovodna i kanalizaciona mreža

Jedan od važnih zadataka gradske uprave je i obezbeđivanje neophodne vodovodne i kanalizacione infrastrukture, jer, kako je rekao gradonačelnik Aleksandar Šapić, kanalizacija je jedna od osnovnih tekovina civilizacije i svi imaju pravo da je koriste. 

„Zbog toga ćemo težiti da u najkraćem roku, u zavisnosti od raspoloživih kapaciteta, novca i mogućnosti, čitava teritorija našeg grada dobije svu neophodnu vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu, kako bi bar u tom aspektu, uslovi za normalan život u svakom delu našeg grada, bili jednaki za sve”, istakao je gradonačelnik više puta.

Vrlo važna vest za žitelje čitave leve obale Dunava jeste to da su raspisane javne nabavke za izgradnju kanalizacije i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, te da bi posle pet godina izvođači radova konačno mogli da budu izabrani u skorije vreme.

Kada je reč o kanalizaciji u ovom delu Palilule, stav države je bio da se još jednom pokuša sa Evropskom investicionom bankom (EIB), s kojom je i potpisan ugovor za finansiranje ovog važnog projekta.

„Već sam govorio da je pet godina čekanja otkad je pokrenut projekat sa Evropskom investicionom bankom previše, te da ćemo ukoliko ne budemo mogli da izađemo na kraj, raskinuti ugovor i naći drugi način finansiranja. Stav države je bio da ipak pokušamo još jednom sa Evropskom unijom i prihvatio sam to, sa stavom da ovoga puta nema popravnog. Insistirao sam da i oni i mi promenimo sve dosadašnje članove svih komisija, što smo i učinili. Obe nabavke su sada raspisane i očekujemo da ćemo dobiti izvođače i za kanalizaciju i za postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda. Ukoliko ovoga puta bude došlo do bilo kakvih komplikacija, otvoreno kažem da krivica Grada Beograda ne postoji“, istakao je gradonačelnik Šapić prilikom obilaska ovog dela grada u maju ove godine.

Sa čelnicima zemunske opštine i svojim saradnicima gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić obišao je prošlog novembra stanovnike Velike međe Nova 21, u kojoj su tada bili u toku radovi na priključenju domaćinstava na vodovod. Reč je, naime, o izgradnji 21,5 kilometara vodovodne mreže, kojom je obezbeđeno oko dve hiljade priključaka u naselju Šangaj.

Gradonačelnik Šapić je naveo da je u prvobitnom planu bilo da se na mrežu priključi oko 1.000 domaćinstava, a da je sada taj broj povećan na 1.800.

„Vodovodna mreža je cela završena, sad su u toku radovi na još nekih propratnih stotinak metara. Možemo da konstatujemo završetak radova i izuzetno je važno da se projekti završavaju u razumnom roku”, izjavio je tom prilikom gradonačelnik Šapić.

On je naveo i da su radovi na izgradnji ove vodovodne mreže koštali 320 miliona dinara.
Vodovodna mreža u batajničkom naselju Šangaj duga je 21,5 kilometar i omogućiće da nešto manje od 2.000 porodica dobije pijaću vodu, koju nemaju godinama unazad.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić u oktobru 2022. godine prisustvovao je puštanju u rad novoizgrađene vodovodne mreže u naselju Trstenica u Obrenovcu kojom je obuhvaćeno oko 300 domaćinstava.

Šapić je ovom prilikom istakao da će učiniti sve da se građani beogradskih opština podjednako tretiraju te dodao da je žalosno da u 2022. godini i dalje postoje mesta u kojima građani još uvek nemaju vodu.

 „Trudimo se da smanjujemo broj naselja u kojima meštani imaju problem sa snabdevanjem i kako su me obavestili praktično će u ovom momentu bez vode ostati samo tri obrenovačka sela od ukupno 26, a nadam se da će vodovod i do njih uskoro doći“, naglasio je gradonačelnik.

On je podsetio da je Grad u ovih par meseci ušao u proces preuzimanja i priključivanja na vodovod velikog broja domaćinstava duž leve obale Dunava.

„Na nama je da obezbedimo građanima elementarne uslove za život, a to su voda i struja, što bi trebalo da imaju svi građani Beograda. Pokušaćemo da pomognemo priključivanje na vodovod bar privatnih kuća koje su u procesu ozakonjenja i da nađemo pravni osnov za donošenje takve odluke“, rekao je tada gradonačelnik  prestonice.

Nakon Morovića i Velikog polja i mesna zajednica Trstenica dobila je vodovod, a uslediće širenje mreže u mesnim zajednicama Orašac, Vukićevica, Ljubinić i Dren gde se već radi na projektovanju.

Gradonačelnik je u novembru prošle godine obišao naselje Pudarci u opštini Grocka gde se izvode završni radovi na izgradnji magistralnog vodovoda Makiš–Mladenovac.

„Ovo je jedan od kapitalnih projekata za grad Beograd, koji će obezbediti gradsku pijaću vodu za više od 240.000 ljudi. Projekat realizacije ima sedam faza radova, a mi smo sada došli u petu fazu koja obuhvata delove opštine Grocka, to jest naselja Pudarci, Umčari i Živkovac. Sada se radi 19 kilometara mreže koja ide dalje ka Zaklopači. Takođe se stiču uslovi da sva ova naselja budu priključena sekundarnom mrežom na gradski vodovodni sistem“, naveo jetom prilikom gradonačelnik.

„Paralelno sa ovim primarnim vodovodom radi i sekundarna mreža ka svim ovim naseljima“, rekao je gradonačelnik i dodao da je važno da se vidi da već sada ulazimo u završnu fazu radova, uključujući i naselja Pudarci i Umčari.

Gradonačelnik je zaključio da je ovaj projekat prioritetan za grad Beograd, a da će bolja preraspodela novca u gradskom budžetu obezbediti dovoljno sredstava za ovakve i slične projekte.

Gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić je prilikom obilaska radova na izgradnji kanalizaciono-crpne stanice „Krnjača 2” u aprilu 2023. godine otvoreno razgovarao s građanima sa leve obale Dunava o rešavanju njihovih problema.

On je meštanima ovog dela grada rekao da im je mnogo obećavano, ali da se poštovanje pokazuje samo ukoliko im se govori istina.

„A istina je da je nabavka raspisana samo za deo leve obale Dunava, a ne za celu, kako je najavljeno, i to je još jedna neistina u nizu. Kanalizaciona crpna stanica počela je da se radi 2021. godine. Ona ima kapacitet da opslužuje čitavu levu obalu Dunava. Kada je budemo pustili u rad, ljudi koji žive u ovom delu leve obale Dunava moći će da dobiju priključke na kanalizaciju“, istakao je tom prilikom gradonačelnik.

 Prema njegovim rečima, građani ovog dela grada dobiće informaciju o tome da li se i kada kreće sa radovima.
„Rok za završetak je dve i po do tri godine od početka radova. Glavni kolektor će imati dva kraka i sve će ići u crpnu stanicu, koja će prečišćenu vodu ispuštati u Dunav. Dok budemo ovo radili, ući ćemo u projektovanje kanalizacije za preostali deo i tako završiti kanalizaciju za celu levu obalu Dunava. Za četiri ili pet godina moći ćemo da kažemo da je sve završeno“, pojasnio je gradonačelnik Šapić.

Gradonačelnik je rekao da će svi radovi biti koordinisani sa zahtevima građana, kako se ne bi remetio njihov normalan život.